Psihologija moći i globalna politika! Da li ego, narcizam i ličnost lidera oblikuju odluke koje menjaju svet: "Putin je zagonetka"
Da li sudbinu planete oblikuju ego, narcizam, trauma i opsesija moći i u kojoj meri psihološki profili lidera mogu da objasne ratove, krize i saveze? Sve češće se postavlja pitanje da li su globalni politički potezi rezultat racionalnih odluka ili duboko ličnih obrazaca i unutrašnjih sukoba onih koji donose ključne odluke.
O ovoj temi su u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović govorili: Tomislav Kresović, novinar, i Nađa Tulić, psiholog.
Psihologija i moć u politici
Da li psihologija pojedinih lidera oblikuje sudbinu sveta u kojem živimo i da li ego može uticati na određene političke odluke? Tulić kaže da je to interesantno pitanje kada se vidi koliko su ti akteri zapravo važni.
- Koliko je psihologija ličnosti važna u političkim analizama, s obzirom na to da imamo predsednike koji povlače poteze koje svetski politikolozi pokušavaju da razumeju, ali ne mogu da predvide sledeće korake. U tom slučaju, psihologija jeste važna, kao i same ličnosti, posebno kada u svojim rukama imaju moć da upravljaju sistemima veličine Sjedinjenih Američkih Država, Rusije ili Kine. Dakle, što je veća moć jedne zemlje, veća je i moć osobe na njenom čelu – kaže Tulić i dodaje:
- Ego utiče na svaku odluku svakog čoveka, međutim imamo učestaliju pojavu patološkog ega ili narcizma, i tu osobinu vidimo kod nekih svetskih lidera. Ego definitivno oblikuje njihove odluke i način odlučivanja, što se može videti u mnogim administracijama.
Narcizam i vlast
Tomislav Kresović smatra da što je čovek duže na vlasti, to jača njegov "super ego", a narcistički element se vremenom može razviti do patološkog nivoa.
- Ljudi najčešće "obole" na vlasti zbog sopstvenog naduvanog balona, koji vremenom, kroz uticaj i značaj države, dostiže svoju kulminaciju. U autoritarnim sistemima, posebno u istočnim "despotijama", gde ima manjka demokratije a viška lične vlasti, razvija se snažan lični uticaj koji vodi ka apsolutnoj dominaciji i ličnom bogaćenju - kaže Kresović i dodaje:
- Kod Trampa, koji je ceo život bio poslovni čovek, imamo situaciju da je "kupio stranku" kako bi postao predsednik. Njegov ego je oblikovan kroz poslovni uspon i pad, jer je više puta bankrotirao pa se ponovo podizao, a politiku je počeo da posmatra kao biznis, odnosno kao svoju kompaniju.
Putin kao zagonetka savremene politike
Za Vladimira Putina se često kaže da kao bivši obaveštajac svet ne posmatra kao skup država, već kao mrežu interesa i potencijalnih zavera, uz izraženu opsesiju istorijskom veličinom Rusije. Tulić ocenjuje:
- Putin je za mene zagonetka, mislim da je i za sve nas. Ono što mogu da kažem jeste da tu postoji miks različitih elemenata, ali i trajnih struktura ličnosti. Kod njega je prisutna izuzetno visoka kontrola afekta, a proces odlučivanja se uglavnom odvija unutar njega samog. To neki vide kao vrlinu, a neki kao manu, jer ne uključuje mnogo ljudi u donošenje odluka. Možda tu postoji uticaj njegove obaveštajne prošlosti i određeni oprez, pa i element teorija zavere, ali mislim da je on od ranije takav - kada nešto želi, on to sprovede, a kada ne želi, to se ne dešava.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs